Autor: Dr Biljana Savić

Sva lica mrkve

biljana

Dr Biljana Savić

Dr Biljana Savić je ljekar internista. Vlasnica je ordinacije "Balans" u Nikšiću. Piše blog za "Život", nedjeljni dodatak "Vijesti", već nekoliko godina. U svojim tekstovima donosi zanimljive "zdrave" recepte sa sezonskim namirnicama. Obrađuje teme iz oblasti nutricionizma. Na zanimljiv i lagan način savjetuje čitaoce o pravilnoj ishrani, kao i kako da iskoriste prirodu na najbolji mogući način.

Zašto sada mrkva, kad je to namirnica koja je toliko zastupljena u našoj ishrani? Baš zato.

Neću se previše zadržavati u opisivanju njenih performansi. Dovoljno nam je da znamo da je svrstana u superhranu i da je perfektan „doping“ vitamina (beta karoten, od kojeg nastaje vitamin A, zatim vitamini K, C,E, B1, B2, B3, B6, folna kiselina) i minerala (fosfor, kalijum, molibden). Od antioksidanasa – karotenoidi, hidroksinamična kiselina i antocijanini. Tu su vlakna i pektin koji povoljno deluju na nivo holesterola.

I ako zadržimo smer od prošlog puta kada smo razglovarali o detoksikaciji i o tome da se nalazimo u situaciji kada je našem organizmu potrebna posebna podrška, mrkva je pogodak u centar. Možemo slobodno da kažemo da je ona jedan od važnih stubova koji nam daje stabilnost u ova promenljiva vremena ranog proleća.

Sok od mrkve za doručak ili užinu – samostalno ili u kombinaciji sa jabukom, narandžom, cveklom, limunom. Malo meda neće da bude višak.

Iznenadite ukućane i napravite smoothie od mrkve, ananasa, narandže, banane i leda (po želji) – izuzetno atraktivno.

smuti od mrkve

Sirova mrkva – onako kako je gricka Duško Dugouško ili isečena na štapiće, poslužena uz sos od jogurta sa aromatičnim biljem.

sirova mrkva

Salata od rendane mrkve, celera, kupusa, jabuke – začinjena maslinovim uljem, limunovim sokom, sa malo morske soli. Dodajte koje jezgro oraha i nekoliko zrna suvog grožđa – dobili ste lagani obrok.

Potaž od mrkve i đumbira – sprema se jako jednostavno, jer vam ne treba ništa više, osim blendera ili štapnog miksera da napravite krem supu. Mrkva + đumbir = bravo za imunitet!

Dinstana mrkva – isečena na kolutiće, dinstana na malo ulja, na tihoj vatri 30 -45 min, začinjena soja sosom i belim lukom po želji. Nemojte da vas iznenadi slast koju ćete da osetite kad je ovako spremite.

Ne želimo da zaboravimo fini sveži list mrkve, isecka se sitno i pospe po salati ili supi.

Izgleda da ću najviše prostora da potriošim za dezert, ali nije mi žao. Retki su oni koji ne vole bar nekad da se zaslade.

Mafini sa mrkvom: 350g mrkve se sitno izrenda, doda se 400g brašna (može i oštrog) koje je pomešano sa 1,5 praškom za pecivo. Zatim se umešaju 150g razmekšalog maslaca, 200ml mleka, 1 jaje, sok od 1 naranže i izrendana korica, sok od 1 limuna i izrendana korica, 1 supena kašika meda i 1 vanil šećer. Na kraju se doda još 100g suvih brusnica. Izlije se u kalupe za mafine i peče 30 – 35 min. Na 180C.

mafini sa mrkvom

Mrkva povoljno deluje na imunitet (kod infekcija i tumora), utiče na dobro zdravlje srca i krvnih sudova, oka , kože i sluzokoža – zaista je svestrana.

Sirova – seckana, rendana ili isceđena u sok. Dinstana, kuvana. Za doručak, užinu, glavni obrok ili dezert – pristaje svakoj prilici i zbog toga treba poslebno da je cenimo.

Vaš komentar